Home › Zaštita ljudskih prava pred srbijanskim sudovima – doprinos monitoringu reforme pravosudja

Zaštita ljudskih prava pred srbijanskim sudovima – doprinos monitoringu reforme pravosudja

 

Praksa Ustavnog Suda RS Implementacija opštih preporuka Ustavnog suda RS Konsultativni proces Analiza uticaja

Zaštita ljudskih prava pred srbijanskim sudovima – doprinos monitoringu reforme pravosuđa

Donator: Fondacija za otvoreno društvo

Trajanje projekta: oktobar 2012 – oktobar 2013.

Projekat „Zaštita ljudskih prava pred srbijanskim sudovima – doprinos monitoringu reforme pravosuđa“ ima tri glavna zadatka praćenje i analiza prakse Ustavnog suda Srbije, analiza uticaja prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije na praksu nižih sudova, i izrada preporuka za vođenje jedinstvene pravosudne statistike.

Istraživači Beogradskog centra će sačiniti pregled prakse Ustavnog suda Srbije s posebnim fokusom na zaštitu ljudskih prava, ova „bazu“ presuda biće sortirana po kategorijama i podkategorijama, npr. kategorija diskriminacija, pod kategorija  diskriminacija pripadnika LGBT, podkategorija osobe sa invaliditetom i sl.) kako bi korisnicima bila olakšana potraga. Za svaku od odabrabnih presuda istraživači će sačiniti kratak sažetak presude (opis činjanica i prikaz pravne argumentacije) i komentar presude – u čemu se ogleda njen značaj za unapređenje zaštite ljudskih prava. Takođe, istraživači će pratiti da li se preporuke Ustavnog suda sistemske prirode upućene drugim državnim telima dosledno sprovode, npr. da li je Narodna skupština usvojila zakonodavne izmene, nakon što joj je pismom Ustavnog suda ukazano da za time postoji potreba.

Odredbe srbijanskog zakonodavstva omogućavaju pozivanje na praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. Ponavljanje pravosnažno okončanog parničnog postupka po predlogu stranke ukoliko ona stekne mogućnost da upotrebi odluku ESLJP kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja za donošenje povoljnije odluke, odnosno odredbu novousvojenog krivično procesnog zakonodavstva koje predviđa mogućnost podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajamčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda odnosno Evropskog suda za ljudska prava. Istraživanje koje će u okviru ovog projekta sprovesti Beogradski centar treba da pokaže u kojoj meri su ove odredbe zaista doprinele zaštiti ljudskih prava pred redovnim sudovima. Istraživanje će obuhvatiti sve sudove u Srbiji, i biće sprovedeno 2 puta tokom trajanja projekta.

Srbijanski sudovi nemaju jedinsvenu metodologiju ni kriterijume za vođenje sudskih statistika. Ovo u velikoj meri oteževa praćenje rada sudova na nivou Srbije i u najvećem broju situacija onemogućava istraživačima, ali i samim sudijama da se upoznaju sa sudskom praksom. Izrada preporuka za formiranje metodologije za vođenje jedinstvene pravosudne statistike jedna je od preporuka za unapređenja sudske prakse koje su definisale organizacije članice SEKO za sektor vladavine prava. Beogradski centar će organizovati 3 okrugla stola – u Beogradu, Nišu i Novom Sadu na kome će pripadnici stručne javnosti iz severne, centralne i južne Srbije raspravljati o metodologiji i kriterijumima za vođenje sudskih statistike. Na okruglim stolovima će učestvovati – sudije, tužioci, advokati, predstavnici civilnog sektora, profesori pravnih fakulteta.