Zaštitnik građana nepotpuno ispitao pritužbu građanina lišenog slobode

Zaštitnik građana je delimično usvojio pritužbu koju je u ime Momira Turudića podneo Beogradski centar za ljudska prava 2016. godine na rad Policijske stanice Stari grad. Naime, nakon što je gospodin Turudić arbitrarno lišen slobode u martu 2016. godine od strane policijskih službenika PS Stari Grad, Beogradski centar je podneo pritužbu Zaštitniku građana ukazujući da je došlo do povrede prava na slobodu i bezbednost ličnosti i prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta gospodina Turudića.

Tvrdnje o povredi prava zasnivale su se na činjenicama da podnosilac pritužbe nije bio obavešten o razlozima lišenja slobode, o mogućnosti da angažuje advokata, da o svom lišenju slobode obavesti osobu po svom izboru i da ga pregleda lekar. U pritužbi je istaknuto i da je gospodin Turudić bio podvrgnut ponižavajućem postupanju jer je više od dva sata bio smešten u neuslovnim podrumskim prostorijama za zadržavanje PS Stari grad.

U aktu preporuke, br. 276-782/2018, od 28. maja 2019. godine, Zaštitnik građana je utvrdio da je kontrolisani organ propustio da gospodinu Turudiću uruči pisano obaveštenje o pravima lica lišenog slobode. Međutim, Zaštitnik građana je propustio da utvrdi da je gospodinu Turudiću bilo onemogućeno da uživa navedena prava (da bude upoznat sa razlozima lišenja slobode, da angažuje advokata, da o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru itd.), nezavisno od toga da li je ovim pravima bio obavešten putem odgovarajućeg pisanog obaveštenja.

Pored toga, zabrinjavajuća je činjenica da je postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada MUP trajao duže od tri godine, da je pritužba inicijalno odbijena kao neosnovana i da se ceo postupak kontrole zasnivao na prepisci sa MUP, a ne i na neposrednom utvrđivanju relevantnih činjenica koje bi moglo u potpunosti da razjasni sve navode iz pritužbe, pre svega da li je gospodin Turudić bio zatvoren u neuslovnim podrumskim prostorijama ili nije. Jedna od preporuka koja je mogla da proistekne iz ovog postupka kontrole jeste i da MUP bez odlaganja postavi video-nadzor ispred podrumskih prostorija kako bi se potencijalno nove pritužbe mogle lakše ispitati.

Činjenica da se građanin pritužio da je bio smešten u prostoriji za zadržavanje PS Stari grad je bila dovoljno ozbiljan razlog da Nacionalni mehanizam za prevenciju torture u okviru svog mandata proveri u kojoj meri PS Stari grad postupa po nalazima iz 2013. godine, u kojima je utvrđeno da navedene prostorije ne ispunjavaju uslove da se u njima sprovodi policijsko zadržavanje.1

Zaštitnik građana bi trebalo da ubuduće temeljnije ispituje pritužbe koje mu se podnose, ali i da druge predmete koji već nekoliko godina nemaju ishod reši bez odlaganja i da o tome obavesti javnost (npr. slučaj izbeglica ostavljenih u šumi u blizini bugarske granice u novembru 2016. godine i slučaj nezakonitog lišenja slobode i izrčenja Kurda Dževdeta Ajaza Turskoj od decembra 2017).

1 Zaštitnik građana – NPM, Izveštaj NPM o poseti PU za grad Beograd, br. 71-71/13, od 30. decembra 2013. godine

Одговор Заштитника грађана на саопштење Београдског центра за људска права од 6. јуна 2019. године 

У вези са саопштењем Београдског центра за људска права, објављеним на интернет страници те организације 06. јуна 2019. године, у којем је изнета оцена рада Заштитника грађана, желимо да укажемо да се изнете оцене и препоруке базирају на погрешним претпоставкама.

Препоруке које Заштитник грађана упућује органима управе, заснивају се на, у спроведеним поступцима контроле, утврђеним чињеницама. Уколико су тврдње контролисаног органа супротне притужбеним наводима, а нема доказа на основу којих је могуће на несумњив начин утврдити да је актима, радњама или нечињењем органа управе дошло до повреде права грађана, односно уколико се притужба темељи на наводима чију истинитост није могуће поткрепити доказима, Заштитник грађана нема на основу чега да утврди постојање недостатака у раду контролисаног органа и упути препоруке за њихово отклањање.

У случају описаном у саопштењу Београдског центра за људска права, Заштитник грађана је пажљиво размотрио садржину притужбе, изјашњење контролисаног органа са приложеном писаном документацијом и све аспекте од значаја за остваривање и заштиту права подносиоца притужбе и утврдио да се недостатак у раду Министарства унутрашњих послова састоји у томе што грађанину није уручено писано обавештење о правима доведеног лица. У поступку контроле, нису могли бити потврђени наводи подносиоца да је био смештен два сата у просторију за задржавање и да му није било омогућено да ангажује адвоката, као и да обавести супругу о свом лишењу слободе, будући да није било никаквих доказа[1] у прилог тих тврдњи нити података на основу којих би било могуће закључити да је грађанин од полицијских службеника затражио да му омогуће уживање наведених права, али да му је то ускраћено. Садржина остварене усмене комуникације полицијских службеника са грађанином и тврдње да подносилац притужбе на лицу места није био упознат са разлозима лишења слободе, у поступку контроле, такође, ничим нису могле бити потврђене.

Околност да Заштитник грађана, у недостатку доказа, није утврдио друге пропусте у раду Министарства унутрашњих послова у конкретном случају, чиме би испунио очекивања Београдског центра за људска права, не упућује нужно на закључак, који је изнет у саопштењу наведене невладине организације, да је овај орган непотпуно испитао притужбу грађанина, посебно имајући у виду да је правнику, запосленом у Београдском центру за људска права, на захтев који је поднео у својству пуномоћника подносиоца притужбе, достављена копија целокупне документације из списа предмета.

Заштитник грађана је отворен за размену идеја и мишљења у циљу унапређења заштите људских права. Међутим, уколико се изнете оцене и мишљења не заснивају на потпуним и веродостојним чињеницама, могао би се стећи утисак да се кредибилитет Београдског центра за људска права, годинама стицан, ставља у лични контекст и у службу испуњења појединачних циљева и личне афирмације појединаца.

У погледу инсинуација из саопштења Београдског центра за људска права да Национални механизам за превенцију тортуре није проверио у којој мери Полицијска станица Стари град поступа по налазима из 2013. године, у којима је утврђено да просторије за задржавање не испуњавају услове за боравак задржаних лица, истичемо да је Национални механизам за превенцију тортуре 2017. године проверавао поступање Полицијске станице Стари град по препорукама НПМ упућеним 2013. године, истовремено и по препорукама Европског комитета за спречавање мучења (ЦПТ) из 2015. године. Том приликом, утврђено је да просторије за задржавање у тој полицијској станици у међувремену нису реновиране и да се, због лоших услова, више не користе за задржавање грађана, те је Министарству унутрашњих послова упућена препорука да обезбеди адекватне просторије за задржавање[2]. Пратећи поступање по упућеној препоруци и стање у погледу материјалних услова и поштовања важећих стандарда поступања према лицима лишеним слободе, Национални механизам за превенцију тортуре обавештен је да су две просторије за задржавање у Полицијској станици Стари град током 2018. године адаптиране.

На крају, указујемо да Заштитник грађана јавно објављује упућене препоруке, мишљења и иницијативе, док о току и окончању других поступака, које води по сопственој иницијативи или по притужбама грађана, а који немају такав исход, по правилу, не обавештава јавност.

Štampaj