Zatvaranje kao poslednja mera
Zatvori u Srbiji su od 2005. godine trajno prenaseljeni, a u mnogima od njih smeštajni kapaciteti ne ispunjavaju međunarodne standarde, što dovodi do nečovečnog i ponižavajućeg postupanja u odnosu na osuđenike.
Lišenje slobode treba da bude poslednja mera koja će se izreći samo kada izricanje neke blaže mere nije moguće.U poslednjih 5 godina izrečeno je oko 49,000 kazni zatvora, a kratkotrajne kazne, koje čine preko 70% od ukupnog broja, su mogle biti zamenjene nekom od alternativnih sankcija.
Opšti je zaključak da se kratkotrajnim kaznama zatvora ne postiže svrha kažnjavanja, a još manje resolijalizacije.
S druge strane alternativne sankcije se ne koriste ni približno u onoj meri u kojoj bi trebalo.
