Smrću profesora Konstantina Obradovića, 10. marta 2000, Beogradski centar za ljudska prava izgubio je svog osnivača i zamenika direktora, a jugoslovenska nauka jednog od najuglednijih stručnjaka za međunarodno javno pravo i najvećeg znalca međunarodnog humanitarnog prava.
Obradović je diplomirao (1962) i doktorirao (1977) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 1965. godine radio je u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu. Tamo je od 1985. do 1989. bio direktor Odseka za međunarodno javno pravo. Godine 1989. stekao je zvanje višeg naučnog saradnika. U jugoslovenskoj vladi premijera Milana Panića bio je, od septembra 1992. do marta 1993, zamenik Ministra za ljudska prava i prava manjina. Profesor Međunarodnog javnog prava i Međunarodnih organizacija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu postao je 1995. godine. Univerzitet je napustio u znak protivljenja Zakonu o univerzitetu Republike Srbije, 1998. godine. Bio je član Instituta za humanitarno pravo u San Remu i član jugoslovenskih delegacija na skupovima međunarodnih organizacija. Bio je osnivač i član nekoliko nevladinih organizacija, među kojima su Centar za antiratnu akciju i Fond za humanitarno pravo. Za zasluge u borbi za poštovanje ljudskih prava i humanitarnog prava Predsednik Republike Francuske odlikovao je, 1997. godine, Konstantina Obradovića ordenom Viteza Legije časti. Profesor Obradović je predavao na mnogim univerzitetima u zemlji i inostranstvu. Objavljivao je i na francuskom, italijanskom, engleskom i ruskom jeziku.
Beogradski centar za ljudska prava bio je jedan od osnivača Fondacije „Dr Konstantin Obradović za mir i razvoj demokratije“ i do 2020. godine dodeljivao je nagradu „Konstantin Obradović“ u žiriju koji je poslednjih godina radio u sastavu: dr Gordana Matković, dr Vesna Pešić i dr Vesna Petrović. Od 2021. godine brigu o Fondaciji i dodeli nagrade preuzeo je Miodrag Obradović, sin Konstantina Obradovića.
Dobitnici nagrade „Konstantin Obradović“:
