Apelacioni sud u Beogradu ovog meseca potvrdio je dve presude na štetu KRIK-a, prema kojima ovaj medij treba da isplati skoro milion dinara na ime odštete i troškova suđenja.
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a pruža podršku istraživačkom portalu KRIK koji se u poslednje tri godine susreće sa najvećim brojem tužbi koje imaju karakteristike SLAPP-a, a posebno u poslednje dve nedelje, sa presudama koje mogu imati dalekosežne posledice na slobodu izražavanja u Srbiji.
Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je početkom juna 2024. godine prvostepenu presudu kojom je KRIK osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti Predragu Koluviji, koji je tužio novinare jer su prilikom izveštavanja o slučaju “Jovanjica 2” napisali da je Koluvija “optuženi narko-bos”. Sud prilikom odlučivanja nije uzeo u obzir ceo tekst, već se koncentrisao samo na jednu frazu i nije prihvatio objašnjenje novinara da su u tekstu korišćeni izrazi „optuženi i optužba” i „prema tvrdnjama tužilaštva”. Sud nije uzeo u obzir ni da je objavljena i Koluvijina odbrana, kao i da je reč o temi od velikog značaja za javnost.
Apelacioni sud u Beogradu, za kratko vreme, doneo je još jednu presudu protiv redakcije KRIK-a. Postupak je vođen po tužbi komandanta policijske Jedinice za zaštitu svedoka i dvojice njegovih saradnika zbog teksta iz decembra 2021. godine u kome je KRIK objavio da su oni, između ostalih, podneli tužbu protiv ove redakcije.
Pored dve pravosnažne presude, početkom maja novinare portala KRIK tužila je sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“ u okviru koje su novinari istraživali rad pravosuđa, gde se i ona pominje. Jedna tužba je krivična, a druga je parnična. Sudija Đorđević, pored naknade štete, traži kazne zatvora za novinare i zabranu rada na period od dve godine. U tužbama koje su podnete 13. i 15. maja, sudija Đorđević tvrdi da su novinari povredili njenu privatnost objavljivanjem njenog imena i položaja u Apelacionom sudu u Beogradu, kao i detalja o nepokretnostima koje poseduje sa suprugom. Ona dalje tvrdi da su novinari KRIK-a ugrozili njenu bezbednost i pomogli kriminalcima da je lociraju.
U ovom trenutku protiv KRIK-a se vodi još 15 sudskih postupaka, koji imaju karakteristike SLAPP-a. Plašimo se da je vlast odlučila da na legalan način ućutka profesionalne novinare i da je ovo samo početak.
Strahujemo da je vlast odlučila da se konačno obračuna sa nezavisnim medijima i novinarima, a da je KRIK samo prvi na udaru. Zahtevamo da vlasti prestanu da zloupotrebom pravosudnog sistema guše medijske slobode, kao i da pruže podršku nezavisnim medijima i osiguraju njihov rad bez straha od represija.
Ovom prilikom pozivamo Vladu Srbije da preduzme što pre sve neophodne korake da bi primenila Preporuku Evropske Komisije o zaštiti novinara i branilaca ljudskih prava koji učestvuju u javnom radu od očigledno neosnovanih ili zloupotrebljavajućih sudskih postupaka („Strateške tužbe protiv učešća javnosti“) i Preporuku CM/Rec (2024) o suprotstavljanju korišćenju strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) za rešavanje očigledno neosnovanih ili uvredljivih sudskih postupaka protiv učešća javnosti i zaštitu posebno novinara i branitelja ljudskih prava od takvih postupaka, uz puno poštovanje demokratskih vrednosti i osnovnih prava.
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a u Srbij, koju čine:
