Beogradski centar za ljudska prava već jedanaest godina objavljuje svoj sintetički i sveobuhvatan izveštaj o stanju ljudskih prava u zemlji, čija je svrha da se prikažu i ocene ustavna i zakonska rešenja u oblasti ljudskih prava. Analiza je posebno usmerena na utvrđivanje obima u kome je domaće zakonodavstvo usaglašeno sa standardima iz dva najvažnija univerzalna međunarodna ugovora usvojena u Ujedinjenim nacijama i ratifikovana od strane naše države – Pakta o građanskim i političkim pravima i Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, kao i s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.Cilj izdavanja Izveštaja o stanju ljudskih prava je da se ukaže na pozitivna rešenja i na nedostatke u zakonodavstvu i praksi kako bi se unapredilo poštovanje ljudskih prava u Srbiji.
Izveštaj Beogradskog centar za ljudska prava je jedini izveštaj te vrste u Srbiji. On se sadrži iz dva dela. U prvom delu se analiziraju i bliže objašnjavaju zakonska rešenja koja se tiču ljudskih prava. Analizirane su ustavne odredbe, najvažniji važeći zakoni i neki podzakonski akti koji mogu da utiču na puno uživanje ljudskih prava. Komentarišu se i neki važni zakoni koji će tek stupiti na snagu, kao i predlozi i nacrti zakona koji zadiru u oblast koja se obrađuje. Odgovarajuće odredbe domaćih zakona porede se sa članovima paktova UN i Evropske konvencije o ljudskim pravima i tumačenjima koja pruža praksa komiteta UN i Evropskog suda za ljudska prava.
Drugi deo izveštaja posvećen je stvarnom uživanju, ograničenjima ili kršenjima ljudskih prava koja su garantovana međunarodnim ugovorima i Ustavom i zakonima Srbije. Saradnici Beogradskog centra sistematski su pratili medije i izveštaje i saopštenja međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija. Iz obimne građe izdvojene su one pojave koje ukazuju da se pojedina prava ozbiljno krše. U Izveštaju se ne daju konačne ocene, već se samo prenosi ono što su mediji ili izveštaji o stanju ljudskih prava objavili. Redovno se prati i postupanje državnih organa, događaji i tendencije u oblastima od velikog značaja za nastavak procesa tranzicione pravde, suočavanje s prošlošću, unapređivanje i razvoj kulture ljudskih prava. Prati se i rad pravosudnih i drugih državnih organa sistematskim prikupljanjem informacija uz pomoć izveštaja medija i nevladinih organizacija, i naročito ličnim prisustvom suđenjima, okruglim stolovima i tribinama organizovanim na ove teme, kao i razgovorima s predstavnicima državnih organa i stručne javnosti. Ceo izveštaj možete preuzeti ovde…
