Interes za humanitarno pravo bio je izazvan masovnim i flagrantnim kršenjima odredaba humanitarnog prava za vreme oružanih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije u ratovima vođenim od 1991. godine. Osnovni cilj ovog projekta bio je da se proširi znanje i razumevanje iz ove oblasti, da se unapredi svest o pravnim normama i obavezama poštovanja odredaba humanitarnog prava među pripadnicima vojske, političarima, kao i u široj publici. Najverovatnije bi se jedan broj neki ljudi u oružanim snagama, koji su izdavali ili izvršavali naređenja za teške povrede odredaba humanitarnog prava uzdržali od ovakvog postupanja da su bili svesni da krše odredbe Ženevskih konvencija, kao i toga da ovakvo ponašanje povlači kažnjavanje po odredbama domaćeg krivičnog zakonodavstva i međunarodnog prava. Dodatni razlog za rad na ovom projektu je bila i činjenica da u FR Jugoslaviji i u drugim delovima bivše Jugoslavije međunarodno humanitarno pravo nije bilo dovoljno zastupljeno u obrazovnim programima.Kao deo projekta održana je u Beogradu od 15. – 17. novembra 1996 međunarodna konferencija „Pravo oružanih sukoba – teorija i praksa”. Uvodno izlaganje o današnjem humanitarnom pravu dao je dr Milan Šahović. Dr Rosemary Abi-Saab i dr Stojan Novaković su zatim izvestili o pravilima i praksi oružanih sukoba (izvođenju neprijateljstava, postupanju prema osobama u vlasti protivnika) u unutrašnjim, odnosno međunarodnim sukobima. O nadzoru nad primenom pravila, funkcionisanju mehanizama, prevenciji i utvrđivanju prekršaja, govorio je dr Konstantin Obradović. Dr Milivoj Despot i dr Yoram Dinstein bavili su se temom “Jačanje autoriteta međunarodnog humanitarnog prava – šta preduzeti i kako?”, a dr Gabriela Venturini i dr Vladan Vasilijević govorili su o međunarodnoj odgovornosti za povrede humanitarnog prava, prva o odgovornosti država, a drugi o odgovornosti pojedinaca.
Jedan od rezultata projekta je i zbirka „Humanitarno pravo – Savremena teorija i praksa”, objavljena 1997. godine. Ova knjiga sadrži osnovni tekst, koji je napisao direktor ovog projekta dr Konstantin Obradović, i tekstove devet drugih autora. U uvodnom delu knjige su osnovi humanitarnog prava, koji se mogu koristiti i kao udžbenik za ovu pravnu materiju, a u drugom delu se nalaze tekstovi koje su napisali učesnici konferencije kao uvodna izlaganja, dok se treći deo sastoji od kratkog pregleda rasprave na samoj konferenciji. Posle izdavanja knjige Beogradski centar je organizovao seriju seminara, kojima je širu publiku upoznao sa humanitarnim pravom.
